Osvešćivanje

Svakodnevno. Od bezazlenog postavljanja novih tabli sa nazivima ulica, preko menjanja onih klupica na stajalištima GSP-a svakih nekoliko meseci, pa sve do višestrukog otvaranja iste deonice puta. I kao da nije dovoljno što nas vlast gazi i ugnjetava, nego i opozicija traži raspisivanje izbora koji KOŠTAJU, a 'vamo nam obećavaju kule i gradove.

Izbori više nemaju veze sa našim stavovima i našim verovanjima, već je sada cilj od dva zla izabrati manje. Naravno da je u ovom trenutku nemoguće približiti se vlasti ili imati neki uticaj na istu, ali odnekle mora i da se počne.

Inteligentni i pametni ljudi se nikad ne bi uhvatili u koštac sa upravljanjem države jer znaju koliko je to odgovoran i težak posao, naravno takav je ako želimo nešto da postignemo za svoj narod, a ako je cilj nakrasti se para onda ne postoji lakši način. Na vlasti treba da budu ljudi koji su patriote, ratnici, kojima nije stalo do materijalnih dobara jer znaju da ce imati dovoljno ako i njihov narod ima. A oni koji proizvode treba da budu materijalisti jer će se upravo oni takmičiti u tome ko će više da napravi i privreda bi cvetala. Dok ovi prvi, intelektualci, imaju svoje mesto kako u umetnosti tako i obrazovanju svih ostalih. Davno je Platon napravio sličnu koncepciju države, doduše dosta idealističku. Sad je red na nas.

Prođite ulicom i videćete na svakom koraku banku, kladionicu, kockarnicu...Ne želim da aludiram sad na problematiku kockanja i zavisnika, zabava u nekom smislu treba da postoji, već na to da najzastupljenije i najprofitabilnije delatnosti kod nas ništa NE PROIZVODE. Novac ne može da se jede, ali njime neće moći ni da se kupi hrana koja nije proizvedena.

Svakog dana se zatvaraju fabrike, a proizvodnja teži nuli. Svi žele da rade u kancelarijama, odnosno žele da ne rade. Administracije ima pet puta više nego što je potrebno. Ljudi, neko mora i da radi! Ne možete svoje guzice samo da zavalite u fotelje, sedite za računarom i javljate se na telefon. Šta se desilo sa automobilskom industrijom? Zašto mi ne bismo mogli da se bavimo proizvodnjom bele tehnike, računara, stakla itd.? Zašto se poljoprivrednici i stočari ne bi udružili i zajedno pokrenuli proizvodnju prehrambenih sirovina, koje bi dalje po dobroj, pristojnoj ceni otkupljivali isto tako udruženi pekari, mesari...? Tada bi i hleb bio jeftiniji, meso bi mogli sebi da priušte i oni koji sada to ne mogu. Bitno je da se udružimo, a ne da se borimo protiv vlasti koja protiv nas pravi zakone. Zajedno smo jači.

Već mnogo godina traje akcija proširivanja površinskih kopova Kolubara. Ugalj, lignit, koji se ovim putem eksploatiše, sagoreva se u obrenovačkoj termoelektrani i snabdeva pola Srbije električnom energijom. Naime, vršena su razna ispitivanja tla i utvrđeno je da je tlo naselja Vreoci jako bogato ugljem. Plan je raseliti ljude sa tog područja i nastaviti eksploataciju.

Dok se u svetu teži za pronalaženjem alternativnih izvora energije, mi i dalje forsiramo fosilna goriva i trošimo naše nevelike rezerve. Da ne pričamo o tome koliko se ovim putem zagađuje životna sredina, i ko zna koliko se još štete usput napravi. Zašto ne uložiti novac i ne napraviti još nekoliko hidro centrala? Na Velikoj Moravi, Ibru...? Zašto ne umemo da iskoristimo naša prirodna bogatstva? Zašto zaboravljamo da smo jedna od najbolje pozicioniranih zemalja u svetu: imamo odličnu klimu, planine, ravnice, lokalizovanu pustinju, bogati smo rekama, životinjskim svetom, nemamo uragane, cunamije, vulkane...Pa zašto onda to ne iskoristimo?

Računica je prosta: iseliti ljude iz Vreoca, uništiti plodno tlo, baciti se na kopanje preostalih rezervi (kojih navodno ima za narednih 50 godina) i uz to još, naravno, platiti, kupiti ovim ljudima novi život, ili sa druge strane, uložiti u nešto što donosi iste pozitivne efekte, a zapravo je održivo. Razmislite.